Agave

Agave (n. latinski 1763.) - plemenit, poštovan, slavan, otmen, zgodan; od grčkog: Agauē [Αγαύη].

Mit

U grčkoj mitologiji Agava je kći Kadmusa, osnivača grčkog grada Tebe (Θήβα) i boginje Harmonije; majka Penteja, kralja Tebe. Agava je iz zavisti tvrdila da je njena sestra Semela rodila Dionisa sa smrtnikom, a ne za Zevsom, te stoga Dionis nije bog. Mnogo kasnije, kad je odrastao, Dionis, saznavši za klevetu svoje tetke, kao i da ga grad Teba ne poštuje kao boga, reši da je kazni za uvredu koju je nanela njegovoj majci. Odlazi u Tebu i na planini Kiteron ogranizuje "misterije", poznate proslave u čast Dionisa sa igrom, pesmom i ludim provodom. U gradu Tebi Dionis učini da žene u pomami napuste svoje kuće i odu na bahanalije na Kiteron. Kralj Pentej, u želji da spreči obožavanje Dionisa u njegovom kraljevstvu i vrati žene u grad, krišom, preobučen u ženu, odlazi na bahanalije da špijunira Menade, pomamne i mahnite pratilje boga Dionisa. Dionis, međutim, pokaza ženama uljeza i one u delirijumu napadaju Penteja. Agava i njene sestre su među prvima zgrabile Penteja i misleći da je divlja zver, lav, Agava mu istrže levu ruke, a ostale žene raskomadaše njegova telo i razbacaše delove svuda po planini. Izgleda je da ime u botaniku ušlo generički, možda zbog veličanstenog cvetanja i umiranja.

Prikaz Agave i Ino kako u magnovenju komadaju Peneja
oko 450-425 pne (Luvre)

Vrste

Kao i uvek kad je taksonomija u pitanju, broj vrsta je komplikovana kategorija, i zavisi od toga ko pravi listu. Brojka se kreće od 166-208+. World Checklist of Selected Plant Families, projekat koji vodi Kju bašta (Kew), prepoznaje 199 vrsta. Broj podvrsta, varijeteta, kultivara je nepoznanica.

Agave albopilosa

Agave albopilosa [bele kose] - otkrivena je 1997. godine, ali je kao nova vrsta opisana tek 2007. godine (Ismael Cordero Cabral , José Angel Villareal Quintanilla i Alejandro Eduardo Estrada-Castillón). Agave albopilosa raste u kanjonu Uasteka (Huasteca) na nadmorskoj visini od 1000-1500m na skoro vertikalnim liticama, zajedno sa par drugih agava: Agave bracteosa, Agave lechuguilla, Agave striata i Agave victoriae-reginae. S obzirom na sličnost sa Agave victoriae-reginae većina biologa veruje se da su imale zajedničkog pretka ili da je u pitanju hibrid Agave victoriae-reginae i nepoznate agave. Glavna razlika postaje uočljiva u pubertetu (oko treće godine) kada se na vrhu lista formiraju čupice belih dlačica. Svaki novi list ima kutikulu ovo vršne bodlje, koja puca i oslobađa belu kosicu za koju se spekuliše da služi za kondenzaciju i prikupljanje vlage. Biljka raste samostalno, velika je 30-40cm i nema izdanaka za razmnožavanje. Veruje se da je po zahtevima i otpornosti slična Agave victoriae-reginae.

Agave albopilosa

Agave americana

Agave americana - imenovao ju je još Karl Line (Species Plantarum) 1753. godine, zajedno sa samo još tri agave (vivipara; foetida [Furchraea] i virginica [Manfreda]) što samo govori u prilog tome koliko je ova agava još tada bila rasprostranjena širom sveta. Sada je naturalizovana u mnogim delovima sveta. Ovo je velika agava (2mx2,5m), koja lako pušta izdanke, zimootporna do -9° C.

Agave americana

Cornelius
Silver Surfer
Funky Toes
Joanna
Pokey Ghost
Striata
Yellow Ribbons

Cornelius - za ovu malu, šarenu agavu se veruje da je monstruozna forma Agave americane. 'Cornelius' je patuljasta, kompaktna agava sporog rasta, koja pušta mladice, ali ne toliko agresivno. Raste do pola metra visine.