Priča o Echinocactus grusonii-ju nije kompletna bez osvrta na čoveka po kome je dobio ime - Hermana Grusona.
Hermann August Jacques Gruson (13.3.1821- 30.1.1895) je bio nemački inženjer, pronalazač i preduzetnik. Njegovi preci su iz Francuske, iz pokrajine Nor Pa de Kalea (Nord-Pas-de-Calais) odakle su prebegli u Nemačku, u Magdeburg, u XVII veku (1685.), u vreme progona hugenota.
Između 1869-71. biće sagrađena 3 staklenika za egzotične biljke. Biljke je sa putovanja po Meksiku donosio njegov baštovan Albert Mathsson. Na održavanje staklenika i ekspedicije, trošio je i 20.000 maraka godišnje. Grusonijev staklenik je postao značajno mesto okupljanja zaljubljenika u kaktuse i sukulente, a on sam je među kaktusarima smatran izuzetnim poznavaocem ovih biljaka.
Heinrich Hildmann, botaničar, 1886. je identifikavao i opisao novu vrstu u Birkenwalde pored Berlin, i dao joj ime po Grusoniju - Echinocactus grusonii. Echinocactus grusonii, Selenicereus grusonianus, Mammillaria grusonii i rod Grusonia nose ime po Hermanu Grusoniju.
Hermann August Jacques Gruson (13.3.1821- 30.1.1895) je bio nemački inženjer, pronalazač i preduzetnik. Njegovi preci su iz Francuske, iz pokrajine Nor Pa de Kalea (Nord-Pas-de-Calais) odakle su prebegli u Nemačku, u Magdeburg, u XVII veku (1685.), u vreme progona hugenota.
Studirao je prirodne nauke na Univerzitetu u Berlinu i u isto vreme radio kao volonter u mašinskoj fabrici Augusta Borsiga, prijatelja njegovog oca i poznatog industrijalca toga doba. Iskustvo koje je stekao u fabrici Borsiga obeležiće ostatak njegove preduzetničke karijere, ali i biti početak njegove ljubavi pre tropskim i subtropskim biljkama. Naime, August Borsig je i sam posedovao staklenu baštu sa egzotičnim biljkama: palmama, azalejama, papratima.
Berlin:Villa Borsig Moabit Albert Schwartz
Sa 34 godine, posle nekoliko poslova koje je radio, Gruson je osnovao fabriku mašina "Maschinen-Fabrik und Schiffsbauwerkstatt H.Gruson Buckau-Magdeburg" (Fabrika mašina i brodska radionica H.Gruson Buckau-Magdeburg). U svojoj livnici uspeo je da poboljša kvalitet livenog gvožđa; odlivci i delovi koje je u fabrici pravio od tog livenog gvožđa bili su izdržljiviji i jači. Železnica i fabrike automobila su uskoro isključivo od njega kupovali delove. Radio je nauoružanje za vojsku, posedovao je rudnike gvožđa.
Za sve to vreme, Grusonijeva velika lična strast bio je svet biljaka. Njegova Grusonschen Gewächshäuser na imanju Freienstraße je koristila višak toplote iz obližnje fabrike koju su pokretale parne mašine. U početku je skupljao tropske i suptropske biljke iz celog sveta; palme, paprati i orhideje uživale su u tropskim uslovima staklene bašte. Kasnije najveću pažnju posvećuje kaktusima i sukulentama, a njegova kolekcija ubrzo postaje najveća i najbogatija u Evropi i svetu.
Između 1869-71. biće sagrađena 3 staklenika za egzotične biljke. Biljke je sa putovanja po Meksiku donosio njegov baštovan Albert Mathsson. Na održavanje staklenika i ekspedicije, trošio je i 20.000 maraka godišnje. Grusonijev staklenik je postao značajno mesto okupljanja zaljubljenika u kaktuse i sukulente, a on sam je među kaktusarima smatran izuzetnim poznavaocem ovih biljaka.
plan staklenika
Odlaskom u penziju 1891. godine Grusoni se u potpunosti posvećuje proučavanju biljaka i svojoj kolekciji kaktusa. U to vreme najveća zbirka u Evropi broji 420 vrsta sukulenti i 900 vrsta kaktusa. Celu svoju kolekciju je zaveštao rodnom gradu Magdeburgu. Zapravo, zahvaljući njegovim naslednicima, pre svega supruzi Heleni i sinu Hermanu, i njihovoj bogatoj donaciji od 100.000 maraka, staklena bašta sa biljkama je izmeštena na novu lokaciju, pošto je ceo posed sa fabrikom preuzeo Friedrich Krupp AG za koje je saklenik sa egzotikom bio samo nepotrebni trošak.
staklenik
Staklenik je ozbiljno oštećen u bombardovanju tokom Drugog svetskog rata, ali je preživeo sve nedaće i probleme. Jedna trećina biljaka iz kolekcije je preživela razaranja i nebrigu. Kolekcija se i danas može posetiti, ima oko 3000 biljaka i verovatno najstariji Echinocactus grusonii u Evropi, star 150 godina.
Heinrich Hildmann, botaničar, 1886. je identifikavao i opisao novu vrstu u Birkenwalde pored Berlin, i dao joj ime po Grusoniju - Echinocactus grusonii. Echinocactus grusonii, Selenicereus grusonianus, Mammillaria grusonii i rod Grusonia nose ime po Hermanu Grusoniju.
