Godine 2005. grupa nemačkih istraživača pronašla je izolovanu populaciju udaljenu 550km od tipske lokacije, severno od sela San Huan Kapistano, Sakatekas (San Juan Capistrano, Zacatecas). Nova populacija je karakteristična sa nešto zelenijim telom, kraćim bodljama i više izraženim stubastim rastom biljke.
Zbog svog atraktivnog izgleda i jednostavnog gajenja, E. grusonii je danas je jedan od najviše gajenih kaktusa, a Kalifornija i Kanarska ostrva su veliki plantažni odgajivači. I pored toga, populacija na prirodnom staništu i dalje pod velikim pritiskom, što zbog gubitka staništa, što zbog krijumčara odraslih biljaka.
Nedugo posle otkrića, već 1892. veliki odrasli primerci počeli su da se pojavljuju u SAD, Evropi i Aziji, gde se prikazuju kao izložbeni eksponati. Veća biljka - veća atrakcije, najveći primerci su masovno iznošeni iz Meksika. U Grusonijevom prodajnom katalogu iz 1890. u ponudi je bilo samo 15 biljaka ove "novine", ali će ubrzo i ponuda i potražnja značajno porasti.
Procenjuje se da je danas u divljini ostalo samo još oko 11.000 biljaka.
Genetske studije pokazale su da je Echinocactus grusonii bliži ferocatusima, posebno F. glaucescens, nego ostalim ehinokaktusima.
Ferocactus glaucescens
S obzirom na ogroman broj biljaka koji se dobija iz semena, pojavile su se i različite varijacije oblika tela, bodlji,... tako da sada imamo nekoliko različitih varijeteta, kultivara i formi E. grusonii-ja:
- E. grusonii forma cristata
- E. grusonii "albispina"
- E. grusonii "brevispinus"
- E. grusonii "brevispinus" forma cristata
- E. grusonii "intermedius"
- E. grusonii cv. curvispinus
- E. grusonii cv. curvispinus forma cristata
- E. grusonii minor cristata
- E. grusonii forma mostruaosa
- E. grusonii forma mostruosa cristata
- E. grusonii setispinus
- E. grusonii setispinus mostruosus cv. Scarascia forma minor mostruosa (cristata)
Landscaping with Golden barrel
Нема коментара:
Постави коментар