Echinocactus grusonii je jedan od najupečatljivijih kaktusa koji ne ostavlja ravnodušnim ni potpuno nezaintresovane za svet kaktusa. Jednom kada se upoznate sa ovim kaktusom, teško da će ikad više doći do zabune i pogrešne identifikacije ove zaista jedinstvene biljke.
Echinocactus grusonii je otkriven 1886. godine, a imenovao ga je i opisao nemački botaničar Hajnrih Hildman (Heinrich Hildmann) marta 1891. godine. Opis je objavljen u prvom broju Glasnika tek osnovanog Nemačkog društva kaktusara (Deutsche Kakteen-Gesellschaft).
Rodovi Echinocactus i Ferocactus zajednički se zovu "barrel cacti" zbog svog karakterističnog izgleda, a među lokalnim stanovništvom koristi se naziv - "biznagas". Biznaga (biznava) dolazi iz navatl (nahuatl) jezika Asteka od 'hiutznahuac', sa značenjem 'okružen bodljama' (huitzli - "bodlja" i nahuac - "uokolo").
- engleski – Golden Barrel
- španski – Barril Dorado, Biznaga Amarilla, Biznaga Dorada, Bola de Oro
Echinocactus grusonii je u prirodi redak i ugrožen kaktus koji raste u meksičkim državama Keretaro (Querétaro, Mesa de León) i Idalgo (Hidalgo), u kanjonu reke Moktesuma (Moctezuma).
Raste na vulkanskim i krečnjačkim stenama, na strmim obroncima kanjona reke Moktesuma, na nadmorskoj visini od oko 1400m.
Populacija je dramatično smanjena izgradnjom brane Simapan (Zimapán, 1990-93.) i pratećeg rezervoara vode Idalgo, kada je potopljeno 25km2 orginalnog staništa.
U velikoj akciji koja je trajala tokom izgradnje brane, iskopane su na hiljada kaktusa i prebačene u botaničke bašte širom Meksika. S obzirom da je podizanjem nivoa vode i formiranjem jezera promenjena mikroklima celog kanjona uz povećanje vlažnosti vazduha, samo mali broj biljaka, oko 250, je ostavljeno da se bori sa promenjenim uslovima.
"The Cactus Family", Edvarda F. Andersona, biblija za sve koji se bave rodom kaktusa, objavljenja je 1994. godine. Na naslovnoj strani je idilična slika populacije/grupe E. grusonii-ja u El Čarko del Inhenio (El Charco del Ingenio) botaničkoj bašti, i predstavlja deo biljaka koji presađen iz kanjona reke Moktesuma na novu lokaciju.
Na tipskom staništu E. grusonii raste u društvu sa:
Astrophytum ornatum, Coryphantha clavata, Coryphantha octacantha, Echinocereus pentalophus, Ferocactus glaucescens, Ferocactus histrix, Mammillaria cadereytensis, Mammillaria elongata, Mammillaria scheinvariana, Stenocactus sulphureus...
Astrophytum ornatum, Coryphantha clavata, Coryphantha octacantha, Echinocereus pentalophus, Ferocactus glaucescens, Ferocactus histrix, Mammillaria cadereytensis, Mammillaria elongata, Mammillaria scheinvariana, Stenocactus sulphureus...
Thelocactus hastifer
Astrophytum ornatum
Astrophytum ornatum
Astrophytum ornatum
Ferocactus glaucescens
Echinocactus platyacanthus
Mammillaria elongata var. echinaria
Echinofossulocactus sulphureus
Ovo je spororastući loptasti kaktus zelenog tela koji može da poraste do oko 1m u širinu/visinu, sa izraženim gustim, žutim bodljama i do 5cm dugačkim. Uobičajeno raste samostalno, tek kod starih biljaka se mogu pojaviti bočni izdanci. Starije biljke imaju izraženija rebra, kojih može biti od 20 pa do 35-40. Može da živi i preko 100 godina.
Echinocactus grusonii intenzivno raste tokom leta i tada ga treba držati na dobro osunčanom mestu, gde će dobiti i izraženije bodlje. Lošije podnosi zasenčena mesta, takve biljke lako mogu da izgore ako naglo budu izložene direktnom suncu. Gaji se u standardnom supstratu za kaktuse, dobro propusan, porozan, mineralni supstrat. Presađivanje otprilike na svake 2 godine, iako to ne mora biti i u veću saksiju. Biljka nije zahtevna, i ne traži neku posebnu pažnju da bi uspešno rasla.
Tokom zime može da izdrži manju temperaturu ispod nule (-10°C), ali najbolje je izbegavati izlaganje mrazu. Idealna zimska temperatura bi bila 8-10°C. U periodu zimskog mirovanju biljku ne treba zalivati.
Starije biljke koje su dobile dovoljno sunčanih sati, cvetaju od kraja proleća tokom celog leta. Na staništu cvetaju 2 puta, prvi put obilnije april-avgust, drugi put oktobar-januar. Cvetaju obilno, cvet je žut, 4-5cm velik i može da traje i do 4 dana. Pojavljuje na vrhu biljke, kod biljaka prečnika 40-50cm i starosti preko 20 godina. Cvet se pojavljuje iz "vune" na vrhu biljke i nije previše upadljiv. Cvet je samooplodan.
Нема коментара:
Постави коментар