субота, 9. јул 2011.

Hose Cactus project

Ljudska maštovitost nema granica. Hose Cactus project - "recikliranje" creva za zalivanje - je način na koji Brian Jewett pretvara simbol rasipanja vode u simbol nečega što savršeno čuva vodu.







Izvor:
Hose Cactus: Stunning Artwork About Drinking Water

четвртак, 7. јул 2011.

Преживети у пустињи

- мит о води из кактуса -

Ако сте изгубљени и жедни у пустињи, све што треба да урадите је да пронађете најближи кактус у коме се крије залиха питке воде.

Стварност је сасвим другачија. Као прво, одрасли пустињски кактус није пустињска лубеница, средиште биљке је тврдо, жилаво и влакнасто. Течност која би се исцедила није ни приближно чиста освежавајућа вода, већ пре слузав и кисео сок. Попити тако нешто само ће убрзати дехидрацију.

Заправо, могло би бити и горе од тога. Ако се попије довољно сока, највероватније следи повраћање и пролив. Сок кактуса може изазвати осећај печења у устима, ждрелу и целом систему за варење. Заправо, једини велики кактус чији сок није отрован је Ferocactus wislizeni (fishhook barrel). Прихватљив извор освежавајућег сока би био плод кактуса.

Кактуси и сукуленти су се прилагодили пустињским условима посебним механизмом фотосинтезе. Фотосинтеза захтева воду, угљен-диоксид и сунце, да би се направили шећери уз ослобађање кисеоника. У пустињи је проблем те три ствари спојити заједно. Вода се свакако складишти у кактусу, сунца има у изобиљу, али узети углен-диоксид из ваздуха за време дневне врелине, значило би изгубити воду. 

Решење је другачији облик фотосинтезе - CAM (Crassulacean Acid Metabolism). Ове биљке током ноћи, кад је хладније и вода мање испарава, отварају стоме, и узимају угљен-диоксид. Како ноћу нема сунца за фотосинтезу, он се мора чувати до јутра и веже се у органским киселинама, најчешће јабучном киселином ( malic acid - C4H6O5). Током наредног дана угљен-диоксид се испушта, и врши се фотосинтеза, која сада троши само десети део воде у поређењу са осталим биљака. Нажалост, једна од цена уштеде је и спорији раст.

Поред јабучне киселине, присутна је оксална киселина (oxalic acid - C2H2O4), која је токсична, јер се у нашем телу веже са калцијумом у калцијум-оксалат који се таложи у бубрезима. Ове киселине се налазе и у осталим биљкама, али је због специфичног процеса фотосинтезе, њихова концентрација код сукуленти доста већа.

Шта је са кактусима који се једу, попут опунција? Део који се једе су млади изданци који садрже мање киселине. Такође, термичка обрада уништава киселине.

Све у свему, кактуси нису спас у пустињи. Ово се не препоручује:



Ево како преживети у пустињи:



Извори:
Wilderness survival myths

среда, 6. јул 2011.

1935 (Old) Cactus Garden

Jedna od bašti Balboa Parka (San Diego) je 1935 (Old) Cactus Garden. Bašta je nastala angažovanjem Kejt Sesions (Kate Sessions) za California Pacific International Exposition - 1935 godine.



Izvori:
1935 old cactus garden
Kate Sessions

понедељак, 4. јул 2011.

Мејеров лексикон

Мејеров лексикон (Meyers Konversations-Lexikon) је главна немачка енциклопедија која је излазила од 1839 до 1984, када је дошло до спајања са Брокхаус ендиклопедијом (Brockhaus Enzyklopädie).

Јозеф Мејер (Joseph Meyer  1796 - 1856)  који је основао издавачку кућу Bibliographisches Institut 1826. желео је да штампа универзелну енциклопедију намењену широкој читалачкој публици: од пословних људи, преко стручњака, до школараца.

Енциклопедија је имала 9 издања, а прво издање је имало 50 томова, и на хиљаде илустрација. Wikimedia Commons има четврто издање са преко 16700 илустрација.






Извори:
Meyers Konversations-Lexikon
Meyers Konversations-Lexikon (енг)
илустрације

недеља, 3. јул 2011.

Geohintonia mexicana


Otkriće:
Biljku je otkrio George S. Hinton 24.09.1991. u Meksiku, Nuevo León, pored Galeana i po njemu je dobila ime.
Poreklo:
Veruje se da Aztekium i Geohintonia imaju zajedničko poreklo, a kako dele stanište, sumnja se i na medusobno ukrštanje.
Veličina:
Pojedinačno telo je veličine oko 10cm, zeleno-plave bolje. Bodlje su retke i lako se odvajaju od tela.
Supstrat:
Potreban je vodopropustan supstrat, mineralna mešavina, blago alkalna. U prirodi raste na gipsu, zajedno sa Aztekiumom.
Svetlost:
Traži puno sunca da bi zadržala kompaktan izgled.
Zalivanje:
Sporadično zalivanje tokom leta, bez zalivanja tokom zime.
Cvet:
Cvet je roze do purpurno crvene boje.
Min. temperatura:
10C, u suvom supstratu i do -4°C
Razmnožavanje:
Seme, starije biljke mogu da puste bočne izdanke.

by Christer Johansson - wikipedia