Slike sa izložbe - Mexico

III Exposicion de cactaceas y otras plantas suculentas
en Chapultepec , Mexico

CITES - Опште информације

Конвенција о међународној трговини угроженим врстама дивље фауне и флоре - CITES (the Convention on International Trade in Endangered Species of Wild Fauna and Flora) је међународни споразум између влада држава потписница. Циљ Конвенције је да се осигура да међународна трговина примерцима дивљих животиња и биљака, њиховим деловима и дериватима не угрози опстанак истих врста у дивљини.

У циљу борбе против кријумчарења и незаконите трговине најрањивијим објектима природних ресурса и ради организације ефектне контроле извозно - увозних активности са животињама и биљкама, на иницијативу IUCN, 1973. године успостављена је CITES конвенција. Према месту оснивања назива се и Вашингтонска конвенција, а на снагу је ступила 1. јула 1975. године

CITES Конвенција регулише промет преко 33 хиљаде врста животиња и биљака. Спискови свих врста налазе се у Додацима I, II и III Конвенције и можете их прегледати на интернет презентацији CITES Секретаријата. У Додацима CITES Конвенције налазе се, између осталог, све "велике мачке", сви примати, папагаји, алигатори, крокодили, птице грабљивице, слонови, носорози, корњаче, морске корњаче, мноштво егзотичних гмизаваца, корали, морски коњићи и многе друге врсте. Велики број биљних врста су такође заштићене, на пример: орхидеје, кактуси и тропске биљке.

CITES у Србији

Новембра 2001. године, тадашња Савезна Република Југославија ратификовала је CITES (Службени лист СРЈ бр. 11/01), од марта/априла 2002. године Конвенција је ступила на снагу, а на основу договора ресорних министарстава две савезне републике Република Србија је преузела одговорност за спровођсње одредба CITES у СР Југославији. Од 28. јануара 2003. године надлежности су са савезног прснете на републички ниво. Након престанка постојања државне заједнице Србије и Црне Горе, Република Србија је у континуитету наставила спровођење конвенције на својој територији.

Како CITES функционише?

CITES функционише тако што се дивље врсте животиња и биљака сврставају у одређене категорије које подлежу различитим мерама контроле промета и трговине. Сваки тип увоза, извоза, поновног извоза и уноса из мора врста које покрива CITES Конвенција мора бити одобрено кроз систем издавања и провере дозвола. Свака држава чланица Конвенције је дужна да одреди један или више управних органа који ће управљати издавањем дозвола и један или више научних и стручних тела за пружање савета и мишљења о последицама на дату врсту услед трговине.

У Србији управни орган је Министарство животне средине и просторног планирања, док постоји више научних и стручних тела која дају стручна мишљења (Завод за заштиту природе Србије, Биолошки факултет,  Институт за биолошка истраживања "Синиша Станковић" и Природњачки музеј).

Врсте заштићене под CITES Конвенцијом наведене су у Додацима I, II и III Конвенције.

Додатак I и II

Додатак I садржи врсте којима прети истребљење. Трговина примерцима ових врста је дозвољена само у посебним случајевима.

Додатак II садржи врсте којима директно не прети изтребљење, али чија трговина мора бити контролисана да би се избегло експлоатисање које би угрозило њихов опстанак.

Конференција чланица (Conference of the Parties - CoP), је главни механизам одлучивања који окупља представнике држава потписница. Резолуцијом Конференције 9.24 одлучено је да се користе одређени  биолошки и трговински критеријуми у одређивању да ли врста треба да буде уврштена у Додатак I или II. Пре сваког заседања Конференције чланица, предлози могу бити поднети по тим критеријумима од стране потписница. Свака потенцијална измена се размоатра и прослеђује на гласање.

Додатак III

Овај Додатак садржи врсте које су заштићене на територији барем једне дежаве, која тражи од осталих дражава потписница CITES Конвенције помоћ у контроли промета тих врста. Измене у Додатку III  прате посебну процедуру која се разликује од оне за измене Додатака I и II, зато што свака држава потписница може да прави једностране амандмане.

Примерак врсте која се налази на Додацима CITES Конвенције може да се увезе, извезе или поновно извезе из државе потписнице само ако га прати одговарајући документ који се предаје на увид одговарајућој државној служби на граничном прелазу. Постоје разлике у потребној документацији код држава потписница Конвенције, зато је важно да се увек провере национални прописи, јер они могу бити рестриктивнији од саме Конвенције.

(Преузето са сајта Министарства животне средине, рударства и просторног планирања)

Izložba cveća u Beogradu

Izložba cveća u Beogradu održaće se ispred "Doma sindikata" na trgu Nikole Pašića u periodu od 05.04-09.04.2011. godine.

Kao i svake godine kaktusi su standardni deo biljne ponude izložbe. Iskoristite priliku da detaljno razgledate štandove. Povedite i nekog ko nije kaktusar, proleće je, možda se desi ljubav na prvi ubod kaktusa. Slobodno dosađujte pitanjima, jer je to jedinstvena prilika za neki savet iz prve ruke. Nabavite neku novu biljku. Zamenite neku koje više nema, zima je bila preduga.

Каленић

Ко још није чуо за Банета од Каленића? Ево сликовитог упознавања: Каленић пијаца, Бане, биљке, муштеријa.

Curtis's Botanical Magazine

The Botanical Magazine ili Flower-Garden Displayed je ilustrovani magazin čije je izlaženje počelo 1. februara 1787 i traje sve do današnjeg dana. Magazin je vrlo brzo postao poznat po svojim izuzetno lepim i vernim ilustracija. Do današnjeg dana objavljeno je više od 11.000 ilustracija, svaka sa pratećim tekstom.

Magazin je pokrenuo William Curtis (1746-1799). Iako je od malena bio zaljubljen u floru i faunu, u početku je radio u apoteci. Ipak, botanika pobeđuje i prelaskom u London potpuno se posvećuje svojoj ljubavi. Sydenham Teast Edwards (1768-1819) je umetnik koji je svojim ilustracijama obeležio prve godine magazina. Počeo je da radi sa 19 godina i tokom narednih 27 godina napraviće preko 1700 ilustracija biljaka. Sve do 1948. godine sve ilustracije u časopisu su ručno bojene.

Naravno, na stranicama ovog magazina su bile i sukulentne biljke. Stara izdanja ovog časopisa su postala javno dobro i sada se mogu naći širom interneta. Iako prateći tekst sada uglavnom ima samo istorijsku vrednost jer se dosta toga u sistematizaciji biljaka promenilo, ručno rađene ilustracije i dalje plene svojim izgledom.

Na netu su dostupna kompletna prva izdanja, ali i posebne kompilacije tekstova i ilustracija. Tako se odvojeno mogu pronaći kaktusi i sukulente , a njihovo preuzimanje je potpuno legalno.

Echinocactus rhodophitalmus; solitarius subelatus conico­columnaris profunde 8–9 ­sulcatus, costis obtusis crenato­tuberculatis tuberculis compressis sub­hemnisphaericis, areolis obsolete lanatis, aculeis subnovem validis rectis purpureo­fuscis demum pallidis, centrali subduplo majore, calycis tubo obconico squamoso inermi squamis sepalisve ovatis albomarginatis, petalis spathulatis roseis basi intense rubris.

Echinocactus rhodophitalmus - Tab. 4486

Echinopsis cristata var. purpurea - Tab. 4521