Калемљење је процедура којом се спајају делови две биљке у једну. Код кактуса је калемљење релативно једноставна и у последње време, честа процедура.
Ставови према калемљењу су често опречни, некоме је то легитиман начин размножавања/гајења кактуса, а неко други пак не воли ни да види калемљење биљке. У сваком случају, ретко ко у својој колекцији нема неку калемљену биљку.
Разлози за калемљење су разноразни:
- спашавање оболеле биљке
- убрзавање раста спорорастућих биљака (Ariocarpus, Aztekium, Blossfeldia, Epithelantha...)
- неке биљке су изузетно осетљиве, корен је неразвијен, лако страда (Astrophytum, Uebelmania,
Ortegocactus... )
- варијегатиране биљке и биљке без хлорофора без калемљења не би могле да преживе
- комерцијално умножавање и вегетативно размножавање биљака
Подлога која се користи за калемљење треба да је здрава, отпорна и снажнија од биљке која се калеми, да би без проблема могла да подржи калем. Најчешће се као подлоге користе Trichocereus (Trichocereus spachianus), Opuntia, Cereus (Cereus peruvianus), Pereskia, Myrtillocactus geometrizans, Harrisia jusbertii, Hylocereus (Hylocereus trigonus или undatus), Echinopsis и Pereskiopsis. Избор праве подлоге зависи од врсте која се калеми и донекле је и ствар (доброг) искуства. Pereskiopsis као подлога чешће доводи до "деформисаног", неприродног раста.
Посебно треба водити рачуна о величини и зимоотпорности подлоге. У случају калемљења безхлорофилних кактуса треба имати у виду да ће подлога бити и једини извор храњивих материја, тј. да ће се у њој обављати фотосинтеза.
Племка - калем је део биљке који се спаја са подлогом и то може бити одрасла биљка, млад сејанац, или само неки део биљке (нпр. мамила) који има вегетативну купу.
Сама техника калемљења није превише компликована. Стерилним прибором се направе равни резови на подлози и племци, затим се они споје тако да им се преклапају проводни снопићи и неки начин се цео калем фиксира (гумице, конац, фолија...).
Успешност калемљења зависи од много фактора и нажалост није загарантована. Најбитнији фактори би били: стерилан прибор за рад, добро и исправно спајање подлоге и племке и исправно одржавање целог калема све док не почну да расту заједно. Наравно и време самог калемљења је битно, јер калемљење када су биљке у фази мировања није препоручљиво.
Мудрим калемљењем подлога се може сасвим сакрити и маскирати. За поједине врсте је могуће и успешно поновно ожиљавање племке, када достигне жељену величину и снагу.
