Hypertufa je naziv za materijal koji je zamena za prirodni kamen - tufa. Tufa je, u prevodu, bigar ili siga, šupljikasta krečnjačka stena, koja se zbog svojih osobina često koristi u baštama, bilo kao žardinjera ili kao materijal za ukrasni ornament. Otporna na različite vremenske uslove, lagana, brzo odvodi višak vode - siga je idealna za sukulente. Kao veštački kamen, hypertufa je počela da se naveliko koristi u Engleskoj u vreme kada su alpinumi postali jako popularni. Alpinum je vrt zasađen alpiskim biljkama, naročito veštački brežuljak u vrtu zasađen alpiskim biljkama, za čije pravljenje je bila potrebna velika količina kamena.
Veštački kamen nije komplikovano napraviti, recept je jednostavan (sa bezbroj varijacija):
- 3 dela cementa,
- 4 dela treseta / mahovine,
- 5 delova perlita, vermikulita
- voda
- 3 dela cementa,
- 4 dela treseta / mahovine,
- 5 delova perlita, vermikulita
- voda
Dobijeni veštački kamen je otporan, lak i u obliku koji izaberete, a izgleda prirodno.
A može i u stihu - Honda Hypertufa How-To
Bigar (siga) je sedimentna stena hemijskog porekla. Nastaje u hladnim slatkim vodama bogatim bikarbonatom, na mestima na kojima dolazi do gubitka ugljendioksida (CO2). (Najčešće na mestima sa obilnom vegetacijom i/ili na vodopadima.) Bigar je šupljikava stena, u koliko nije, onda govorimo o "travertinu". Pećinski nakit, stalaktiti i stalagmiti i pećinski stubovi su takođe vrsta bigra. Bigar može biti: jezerski, rečni ili izvorski.
Nalazišta u Srbiji: Kitka (kod Jagodine), Pirot (manastir Bigar), Brasina (kod Loznice), izvorišni deo Ljiga, okolina Niške Banje.
Nalazišta u Srbiji: Kitka (kod Jagodine), Pirot (manastir Bigar), Brasina (kod Loznice), izvorišni deo Ljiga, okolina Niške Banje.
Izvor:
