Historia de Cactaceæ - IV

Prve ilustracije kaktusa u boji su takođe bile cereusa i opuncija. U knjizi Códice Badiano (Libellus de Medicinalibus Indorum Herbis - Mala knjiga lekovitih biljaka indijanaca), iz 1552. koju je napisao istaknuti mladi lekar, isceljitelj iz plemena Hahua, Martin de la Kruz, na lokalnom jezika Asteka navatl (nahuatl) i u kojoj su se našle opisane 184 lekovite biljke, nalazi se i ilustracija opuncije. Učenjaci sa univerziteta Santa Kruzu u Tlatelolku (Tlaltelolco) su verovali da su lokalne biljke bolje za lečenje lokalnih bolesti i okupili su tada najbolje narodne isceljitelje da bi prenosili znanje o lekovitim biljkama. Prevod na latinski je delo Juannes Badianus, po kome je knjiga dobila jedno od opšte poznatih imena. Knjiga je bila namenjena kao poklon španskom kralju Karlu V i da bi se pokazao značaj obrazovanja lokalnog plemenskog plemstva.

Ovo je prva medicinska knjiga nastala na tlu Novog sveta. Original napisan na navatl jeziku je izgubljen, a i latinska verzija knjige je dugo bila zaboravljena, da bi je otkrili tek 1929. u Vatikanskoj biblioteci. Knjigu je 1990. papa Jovan Pavle II vratio u Meksiko, gde se sada čuva u Nacionalnom muzeju antropologije i istorije.

Recept iz knjige za melem za opekotine u kome se koristi opuncija:

Tlatocnochtli, opuntia - nopal, je mnogo korisna biljka. Po receptu, sok je mešan sa dve vrste seduma, sokom boce i još jedne neidentifikovane biljke, pa je dodavan med i žumance da bi se dobio melem za opekotine.

» Historia de Cactaceæ - V «

Historia Plantarum Succulentarum - 16-06-13

Historia de Cactaceæ - III

Teško je reći sa sigurnošću zašto su se baš opuncije našle u prvim opisima. Da li su bile najrasprostranjenije  ili je presudna bila bliska povezanost sa narodima Meksika, ne može se sa sigurnošću reći. Glavni grad Asteka, Tenočtitlan (Tenochtitlan, jezero Texcoco) osnovan je 1325. godine. Sada je na mestu drevnog grada  Meksiko siti. Na jeziku Asteka, ime je kovanica nastala od dve reči: tetl - "stena" i  nochtli "prickly pear" i u slobodnom prevodu bi značilo -  "među opuncijama koje rastu na stenama".

Huitzilopochtli

Prema jednoj legendi, mesto na kojem je podignut grad odredio san jednog sveštenika. On je u snu video mesto na kome kaktus raste iz kamena i to tako bujno, da je formirao raskošno drvo na kome je orao napravio svoje gnezdo. Ova legenda je doslovce zapisana i u knjizi Historia de las Indias de la Nueva Espana iz 1581. godine, koju je napisao otac Diego Duran. Ostvarenje ovog proročanstva je još ranije oslikano u knjizi Codex Mendoza iz 1541. godine, spis koji je dobio ime po Antonio de Mendoza, potkralju Nove Španije.

Codex Mendoza

U knjizi Tovar Codex - "Relación del origen de los indios que hábitan esta Nueva Espana según sus Historias", jezuitskog sveštenika Juan de Tovar iz XVI veka prikazana je ilustracija druge, još bajkovitije legende o osnivanju grada Tenočtitlan. Prikazan je orao koji proždire pticu na vrhu rascvetalog kaktusa. Kaktus raste iz stene smeštene u sred jezera. Vide se tragovi stopala meksikanaca koji prilaze kaktusu. Desno je Tenoch, koji je doveo Asteke u Tenočtitlan. Levo je Tochtzin, suvladar. Dva vladara sede na ispletenim prestolima. Iznad je simbol Copila, sina Malinalxochitl (boginja i čarobnica, boginja zmija, škorpija i inselata, sestra Huitzilopochtl), pet tačkica sa ukrštenim strelama na štitu. Pet tačkica predstavlja Asteško verovanje da je svet podeljen na pet delova (istok, zapad, sever, jug i centar, gde je smešten njihov glavni grad). Asteci, vođeni proročanstvom Huitzilopochtli (boga sunca i vatre, bog rata), su okončali svoju migraciju iz otadžbine na severu izgradnjom grada Tenočtitlan, na ostrvu na jezeru gde se orao jede pticu, smešten na vrhu rascvetalog kaktusa. Kaktus raste iz srca Copila, sina Huitzilopochtli-ove sestre Malinalxochitl, koje je bilo bačeno na ostrvo, pošto je poražen u borbi sa stricem Huitzilopochtli. 

Tovar Codex

Tenočtitlan je osvojio Hernán Cortés 1521. godine.

Kaktus je i dalje nacionalni simbol Meksika i pojavljuje se na grbu.

» Historia de Cactaceæ - IV «

Historia de Cactaceæ - II

U Sevilji je 1535. godine objavljen prvi deo knjige La Historia general de las Indias od Gonzalo Fernández de Oviedo Valdés (Madrid, 1478. – Valjadolid, 1557.) sa ilustracijama nečega što se sada zove Cereus i Opuntia.

Gonzalo Fernández de Oviedo Valdés

Oviedo je bio zanimljiva ličnost, 20 godina je proveo u Novom svetu, počev od 1526. Još tada je upozoravao na opasnost od prenošenja biljnih vrsta iz Evrope. Ohrabrivao je korišćenje lokalnih biljaka za lečenje i za hranu. Jedno vreme je upravljao tvrđavom Santo Domingo u Dominikanskoj republici.

La Historia general de las Indias

Oviedo je bio pisac i istoričar i iz prve ruke je opisao špansku kolonizaciju Kariba. Njegovo prvo delo je bila viteška romansa (Libro del muy esforzado e invencible caballero Don Claribalte, 1519), književni žanr popularan u to vreme. Ovo se inače smatra i prvom knjigom napisanom u Novom Svetu.

ananas

Njegova "Opšta istorija" je bila jako obimna knjiga (I deo - 19 knjiga ) i u celosti je štampana tek tri veka kasnije (1851-1855), ali u skraćenim verzijama je bila vrlo čitana u Evropi, u Engleskoj (1555.) i Francuskoj (1556.). U njoj su evropljani po prvi put čitali o duvanu ili imali priliku da vide njegove ilistracije ananasa, kukuruza i kaktusa.

opuntia

» Historia de Cactaceæ - III «

Historia de Cactaceæ - I

Istorija kaktusa za evropljane počinje sa otkrićem Novog sveta. Kristifor Kolumbo (Cristoforo Colombo 1451. Đenova - 20.05.1506.) je 1492. otkrio Novi svet - Ameriku. Jedna od mapa poznatog sveta i Atlanskog okeana, za koju je i Kolumbo znao i  imao na svom putovanju je mapa Paola Toskanelija (Paolo dal Pozzo Toscanelli).

U to vreme, uveliko se smatralo da je Zemlja okrugla, ali je Kolumbo imao pogrešnu predstavu o veličini, smatrajući da kreće na kratak put. Leta gospodnjeg 1492., 3. avgusta, tri karavele "Pinta", "Ninja" i "Santa Marija" sa oko 90 članova posade isplovile su iz španske luke Palos de la Frontera, sa ciljem da pronađu drugi pomorski trgovački put do Indije, do začina, srebra i zlata. Posle 2 meseca plovidbe, 12. oktobra 1492. godine, izmučeni moreplovci su stali na čvrsto tlo negde na Bahamima, (ostrvo Gvanahani). Terra firma je od Kolumba dobila ime San Salvador (Sveti Spasitelj), i samo ime govori koliko su se tome obradovali. Uskoro je ekspedicija otkrila i obale Kube i Haitija, ali od očekivanog obilja začina, srebra i zlata, nije bilo ni traga.

Kolumbo je preuzeo još tri putovanja u Ameriku, otkrivajući Jamajku, Portoriko,... Venecuelu i Srednju Ameriku.

Smatra se da je Kolumbo doneo prve kaktuse u Evropu, ali podaci o tome su jako oskudni. Po nekima opuncija kaktus se našao među poklonima koje je iz Novog Sveta Kolumbo doneo za kraljicu Izabelu već sa prvog putovanja, po drugima 1495. sa drugog putovanja je doneo neki melokaktus. S obzirom da je otkrivao ostrva u Karipskom moru melokaktus liči na verovatniji izbor.

Prvi dokumentovani zapisi o kaktusima potiču iz 1535. godine. Kolumbo je umro 1506. godine, dve godine pošto se vratio sa poslednjeg putovanja.

» Historia de Cactaceæ - II «