Welwitschia mirabilis

Otkriće:

1859. Friedrich Martin Josef Welwitsch

Ime:

Po austrijskom botaničaru Fridrihu Velviču (Friedrich Welwitsch), mirabilis veličanstvena, čudesna.

Sinonim:

Lokalna imena: onyanga, tumboa, khurub.

Poreklo:

Namibijska pustinja, uski pojas dužine oko 1000 km (Angola i Namibija).

Veličina:

Biljka se sastoji od dugog zadebljalog korena, kratkog stabla i para listova koji raste celog života i mogu biti i više od 4 metra dugi. Veruje se da ova dugovečna biljka može da živi 1500-2000 godina.

Supstrat:

Propustan mineralni supstrat. Zadebljao i dugačak koren traži puno prostora.

Svetlost:

Puno svetla i sunca.

Zalivanje:

Biljka preživljava u pustinji sa samo 10mm kiše godišnje, tako što usvaja vodu preko lista iz jutarnje magle. Za biljke u saksiji se preporučuje održavanje blago vlažnog supstrata.

Cvet:

Dvopolna biljka, oba cveta privlače insekte koji vrše oprašivanje. Cveta sredinom leda do jeseni. Muški cvet je ružičast, ženski je više žuto-plavičast.

Min. temperatura:

Odrasla biljka 5-8°C

Razmnožavanje:

Seme, lako klija pri odgovarajućoj vlažnosti.

Zanimljivosti:

Srž biljke je navodno jestiva i vrlo ukusna. Herero ime, onyanga, znači luk iz pustinje.

Tehnički, velvičija nije sukulentna biljka, ali je zaljubljenici u sukulente najčešće gaje. Takođe, veruje se da biljka koristi CAM fotosintezu, karakterističnu za sukulente.