Kaktus - državni neprijatelj №1

...najveća biološka invazija u novijoj istoriji... ili kako je jedan kaktus postao državni neprijatelj №1...

Kapetan Artur Filip (Arthur Phillip 11.10.1738. London - 31.8.1814. Bat), mornarički oficir i kasnije prvi guverner Novog Južnog Velsa,  smatra se odgovornim za unošenje kaktusa u Australiju, davne 1788. godine. "First Fleet" je naziv za flotu od 11 brodova kojima je Filips upravljao i koja je prevozila osuđenike, vojnike, opremu, sadnice i seme; sve što je bilo potrebno za  formiranje prve trajne evropske (kažnjeničke) naseobine Port Džekson (Port Jackson) današnji Sidnej, u novoj koloniji Australiji. Kapetan Džejms Kuk otkrio je istočnu obalu "Nove Holandije", kako je tada nazvana Australija, 19.04.1770. godine na svom čuvenom prvom putovanju oko sveta i nazvao je Novi Južni Vels. Osamnaest godina kasnije došao je trenutak da se počne naseljavanje novog kontinenta, i to formiranjem kažnjeničke kolonije.

Artur Filip

Filips kreće na put sa punomoćjem dobijenim od krune da u njeno ime upravlja novom kolonijom. Putovanje će trajati 252 dana, na brodovima je oko 1000-1500 ljudi, a trošak puta je ogromnih £84.000 (skoro £10 miliona u današnjoj vrednosti). Osuđenici koji su sve do proglašenja nezavisnosti Amerike prebacivani u Novi svet, sada se po prvi put šalju u daleku Australiju.

"First Fleet" ruta

Put vodi preko Santa Kruza (Tenerife), Rio de Ženeira (Brazil) i Kejptauna (Južnoafrička republika). U Riju će dopuniti zalihe vode i hrane, ali i preuzeti nešto egzotičnih biljaka, za koje se smatralo da mogu da uspevaju na novoj teritoriji. Između ostalog na spisku su: kakao, kafa, pamuk, banane, pomorandže, limun, guava,... i opuncije iz okoline Rija.

"First Fleet" uplovljava u Port Jackson, 26.01.1788.

Osnivanje Australije, 26.01.1788.

Razlog zašto su naseljenici poneli i jedan kaktus je bio sasvim razuman, čuveni "crveni mundiri". Novoj koloniji, ali i matici, trebala je crvena boja za farbanje vojničke opreme u prepoznatljivu crvenu boju. U to vreme najbolja crvena boja se dobijala od maljušne štitaste vaši, poznate pod imenom košinel. Ova izuzetno tražena boja, tada simbol bogatstva i moći, bila je pod monopolom Meksika i Španaca, a Britanci su bili rešeni da obezbede svoju nezavisnu proizvodnju. Prava crvena boja je zbog svoje nepostojanosti oduvek bila cenjena i skupa, rezervisana samo za najbogatiji sloj društva, a sa otkrićem Amerike Španci su došli u posed najboolje crvene boje koju je svet upoznao do tog vremena.

uniforme pešadije

Istini za volju, cela ideja o gajenju kaktusa zapravo potiče od Džozefa Banksa (Joseph Banks), poznatog botaničara i naučnika, koji je bio sa kapetanom Kukom na njegovom putovanju kada je i okrivena Australija. Kasnije se žestoko zalagao i borio za kolonizaciju Australije, pa je i samo mesto prve naseobine, Botany Bay izabrano po njegovoj preporuci. Redovno je slao i dobijao biljke iz Australije, ali i ostatka sveta, s obzirom da je bio kraljevski savetnik za Botaničku baštu Kju. Na njegovu inicijativu kapetan Filip će poneti i kaktuse iz Brazila i pokušati njihovo plantažno gajenje u Australiji.

karmin crvena

Košinel (Dactylopius coccus) ima samo jedan zahtev - kaktus opuncija, dom i hrana za maleni insekt. Smatra se da je prva opuncija koja je uneta u Australiju bila Opuntia monacantha, verovatno sa još nekoliko drugih vrsta opuncija. Tako je par biljaka zaraženih košinelom prokrijumčareno u Australiju iz Južne Amerike. Danas se masovno gaji monstruozni oblik ove biljke, Opuntia monacantha f. monstruosa, a čak i oni kojima kaktusi nisu omiljene biljke, često imaju ovu nezahtevnu biljku.

Opuntia monacantha f. monstruosa

ženke pune dragocene boje

Eksperiment sa plantažnim gajenje kaktusa zarad proizvodnje farbe na kraju ipak nije uspeo. Ne zna se da li je do neuspeha došlo zbog pogrešnog uparivanja kaktusa i štitaste vaši, ili zbog relativno vlažne klime u okolini Sidneja. Tek, sem lokalizovanog širenja u priobalnom delu, ova opuncija nikada nije postala izrazito invazivna. Njena rođaka,  Opuntia stricta osvojila je Australiju.

Opuntia monacantha

Opuntia stricta

Postojeći zapisi iz tog perioda nisu sasvim precizni, ali su pomogli da se donekle rekonstruiše šta se dalje dešavalo i kako su stvari krenule po zlu. Ne zna se kako i kada je Opuntia stricta stigla u Australiju, ali pisani zapisi iz ranih 1800-tih pominju njenu upotrebu kao rezervne hrane za stoku u vreme suše. U Sidneju se gajila kao ukrasna biljka, 1839. se uveliko prodavala u saksijama, zajedno sa drugim opuncijama, poput Opuntia inermis .

Sidnej

William Fox, 1812-1893 Sidnej, Public Gardens and Domain

Negde tokom 1840-tih biljke stižu i u manja mesta u unutrašnjosti, gradiće poput Vavrika (Warwick) u Kvinslendu i Skona (Scone), Hunter Bay, Novi Južni Vels. Biljke dolaze iz Sidneja, neke kao ukrasno saksijsko cveće, druge prenose naseljenici iz većih gradova. S obzirom da su dobro uspevale, otporne na nebrigu, lokalno stanovništo ubrzo počinje da ih koristi kao zaštitnu ogradu, a povremeno, u doba suše, koristi listove kao hranu za krave i ovce. U to vreme preporučuje se njeno sađenje i kao zaštitnog pojasa, barijere koji sprečava širenje požara.

gđa Meri En Suton, glavni osumnjičeni za "First Prickly Pear"

Priča dalje kaže da sve počinje od dr. Vilijama Karlajl (William Bell Carlyle, Škotska 1788.), doktora i hirurga na brodovima koji su prevozili osuđenike do Australije. Na nekom od svojih putovanja u Indiji je pokupio pelcer opuncije i predao ga na čuvanje svojoj služavki Meri Suton (Mary Ann Sutton). Instrukcije su bile jasne, da ga zaliva i čuva, ne bi li se primio. Godine 1822. Karlajl se preseljava na imanje koje je dobio od države u mestu Skon, a gđa. Meri i dalje nosi i čuva saksiju sa kaktusom na dugom putovanju iz Sidneja u Hanter Valley. Karlajl će kaktus iskoristiti kao zaštitnu ogradu na svom imanju od 800 ha. Čim se opuncija lepo razrasla na imanju, pelcere deli svojim prijateljima i komšijama.

Došavši u unutrašnjost kontinenta, u sredinu čiji su uslovi bili prosto savršeni, ovaj kaktus je bez problema rastao, cvetao, donosio plod. Opuncija se lako razmnožava, vegetativno ili semenom. Plod je jestiv, a semenke bez oštećenja prolaze kroz digestivni trakt ptica i seme godinama ostaje klijavo. Idealni uslovi za početak nekontrolisanog širenja. U Australiji se oblast između vlažnije morske obale na istoku i polupustinjske oblasti na zapadu naziva "brigalow" pojas. To je pojas retke šume akacija sa eukaliptusima, ispresecan rekama, gde su u prošaranoj hladovini vladali savršeni uslovi sa razvoj opuncija.

Smatra se i da je velika poplava iz 1893. godine pomogla da se kaktus raširi. Biljke koje su rasle u blizini reke vodena bujica je raskomadala i razasula na ogromnoj površini. Bez prirodnog neprijatelja, južna Australija je brzo obrasla opuncijama.

plod opuncije

Sve do 1870-tih niko nije video opasnost i opuncija je smatrana korisnim dodatkom autohtonoj vegetacija. Godine 1872. prva peticija stiže u parlament sa zahtevom da se zabrani upotreba opuncije kao zaštitne ograde. Peticija nije prošla. I narednih godina sve inicijative da se zakonski reguliše širenje ovog kaktusa će propasti. Tek 1886. godine donet je prvi zakonski akt (Prickly-pear Destruction Act) kojim se propisuje obaveza vlasnika zemljišta da na njemu uništi kaktus. U narednim godinama novi zakonski propisi iz 1901. i 1924. regulisali su obavezu uništavanja invazivnog kaktusa.

"The Invasion of Australia" karikatura iz "The Sydney Mail", 28. februar 1923. 

A za sve to vreme...

...  nastavak ...