Varljivi početak proleća 2013. će u meteorološkim analima ostati u okvirima normalnog, ma koliko to nama i našim biljkama željnim toplote i sunca smetalo. Srećom da je tako, jer ne tako davno, desila se mnogo ozbiljnija anomalija. Poznata kao "Godina bez leta", 1816. je godina u kojoj nije bilo leta na severnoj hemisferi: na severu SAD, Kanadi i većem delu zapadne Evrope. Popis vremenskih neobičnosti koji se te godine desio je zastrašujući:
letnje temperature 1816 - wikipedia
- u maju 1816. mraz je uništio većinu posejanog na severu Amerike.
- 4. juna u Konektikatu je bio mraz.
- 6. juna u Njujorku je pao sneg.
- početkom juna u Kvebeku je palo 30cm snega.
- u julu i avgustu pojavljivao se led na rekama i jezerima u Pensilvaniji.
- tokom celog perioda temperatura se drastično menjala, od normalne letnje 35°C do tačke smrzavanja za samo par sati
- hladno vreme i obilne kiše upropastile su letinu u Britaniji i Irskoj.
- velike količine kiše dovele su do izlivanje reke Rajne u Nemačkoj; u avgustu je bio mraz.
- velika glad zavladala je i Švajcarsku, jer zbog hladnog vremena nije bilo letine.
- hladno vreme na severu Kine uništilo je letinu, sneg je padao i na jugu Kine, uništivši plantaže pirinča.
- u Indiji je zakasnio letnji monsun, a kada je kiša došla, došle su i poplave.
- na Tajvanu, koji ima tropsku klimu, je pao sneg.
- u zimu 1817. u Njujorku je izmereno -32 °C.
U to vreme, uzroci čudnog vremena bili su misterija. Niko se nije sećao 1815., a malo ko je znao šta se te godine, negde daleko, preko pola sveta desilo. Danas se veruje da su uzroci ovakvog vremena bili erupija vulkana Tambora aprila 1815. na ostrvu Sumbava, u Indonezija, za koju se procenjuje da je najveća erupcija vulkana u poznatoj istoriji. U isto vreme sunce je bilo u sred tzv. Daltonovog minimuna, što je naziv za period male solarna aktivnosti, stanje koje se povezuje sa globalnim padom temperature na Zemlji. Iako se ne može sa sigurnošću tvrditi, procenjuje se da su ova dva fenomena kombinovano dovela do pada prosečne temperatura te godine za 1-3°C. Fine čestice pepela završile su visoko u atmosferi i promenile su količinu i intenzitet sunčevog zračenja koje je stizalo do površine Zemlje.
Posledice ovakvog vremena su bile katastrofalne. Zavladala je velika glad i procenjuje se da je od posledica gladi i bolesti umro oko 200.000 ljudi.
Нема коментара:
Постави коментар