Преживети у пустињи

- мит о води из кактуса -

Ако сте изгубљени и жедни у пустињи, све што треба да урадите је да пронађете најближи кактус у коме се крије залиха питке воде.

Стварност је сасвим другачија. Као прво, одрасли пустињски кактус није пустињска лубеница, средиште биљке је тврдо, жилаво и влакнасто. Течност која би се исцедила није ни приближно чиста освежавајућа вода, већ пре слузав и кисео сок. Попити тако нешто само ће убрзати дехидрацију.

Заправо, могло би бити и горе од тога. Ако се попије довољно сока, највероватније следи повраћање и пролив. Сок кактуса може изазвати осећај печења у устима, ждрелу и целом систему за варење. Заправо, једини велики кактус чији сок није отрован је Ferocactus wislizeni (fishhook barrel). Прихватљив извор освежавајућег сока би био плод кактуса.

Кактуси и сукуленти су се прилагодили пустињским условима посебним механизмом фотосинтезе. Фотосинтеза захтева воду, угљен-диоксид и сунце, да би се направили шећери уз ослобађање кисеоника. У пустињи је проблем те три ствари спојити заједно. Вода се свакако складишти у кактусу, сунца има у изобиљу, али узети углен-диоксид из ваздуха за време дневне врелине, значило би изгубити воду.

Решење је другачији облик фотосинтезе - CAM (Crassulacean Acid Metabolism). Ове биљке током ноћи, кад је хладније и вода мање испарава, отварају стоме, и узимају угљен-диоксид. Како ноћу нема сунца за фотосинтезу, он се мора чувати до јутра и веже се у органским киселинама, најчешће јабучном киселином ( malic acid - C4H6O5). Током наредног дана угљен-диоксид се испушта, и врши се фотосинтеза, која сада троши само десети део воде у поређењу са осталим биљака. Нажалост, једна од цена уштеде је и спорији раст.

Поред јабучне киселине, присутна је оксална киселина (oxalic acid - C2H2O4), која је токсична, јер се у нашем телу веже са калцијумом у калцијум-оксалат који се таложи у бубрезима. Ове киселине се налазе и у осталим биљкама, али је због специфичног процеса фотосинтезе, њихова концентрација код сукуленти доста већа.

Шта је са кактусима који се једу, попут опунција? Део који се једе су млади изданци који садрже мање киселине. Такође, термичка обрада уништава киселине.

Све у свему, кактуси нису спас у пустињи. Ово се не препоручује: