Bodljikavi raj

Iz arhiva Glasa javnosti - nedelja 27.7.2003.

---

Milan Matić u dvorištu u Borči gaji 6.000 kaktusa
Bodljikavi raj

Oni su samo uža skupina među sočnim biljkama, koje imaju sočno stablo, sočni list, čak i sočno korenje u nekim slučajevima. Njihova je osobina da mogu da akumuliraju vodu za duži period apstinencije, jer žive uglavnom na sušnim prostorima južne, srednje ili severne Amerike i Afrike. 

Da nije ovih geografskih odrednica, pomislili bismo da je reč o Srbima. A u stvari, radi se o kaktusima. To su oni bodljikavci zbog kojih psujete ženu kad "pod gasom" stignete kući, pa promašite ulazna vrata. Milan Matić, stolar iz Borče kraj Beograda, ima u svom dvorištu oko 6.000 kaktusa, približno 1.300 vrsta. Sedamdesetih, u vreme kada se ovde kaktusi nisu nosili umesto cveća na slavu, kao danas kad ih ima u svim cvećarama, Milan je kupio par biljčica i zainteresovao se. 

Privlačila ga neobičnost kaktusa u poređenju sa ostalim biljem. Prvih godina imao je samo razočarenja - nije uspevalo. Onda je polako napravio malu "pustinju" u sumornoj Borči, iako bi se svaki prosečan beduin opkladio da tu kaktusi ne mogu uspeti ni pod razno.

- Upravo je to čar uzgoja kaktusa. Oni u pustinji žive bez problema, a ja njima ovde ne mogu da obezbedim pustinju. Ali trudim se da im obezbedim bar uslove prirodnog staništa. Što sam bliži tome, to sam uspešniji. U Namibiji, recimo, pada kiša dvaput godišnje, svega, pa noćne rose, i eventualne padavine, kaktusi prikupljaju, i žive od toga. Neke vrste aklimatizovale su se na Mediteranu, posle onog radoznalog Kolumba, inače toga ovde ranije nije bilo. Ovo što ja imam u kolekciji u 99 odsto slučajeva ne može opstati nigde napolju, to jest u zimskim uslovima mora biti sklanjano u toplije, u staklenike - kaže Milan. 

Kaktusari

Udruženje kaktusara Srbije radi već osam godina, i ima oko 250 članova. Beogradski ogranak se sastaje svakog prvog petka u mesecu u Botaničkoj bašti, gde se druže i razmenjuju primerke kaktusa koji im nedostaju u kolekciji.

Staklenike zagreva na struju. Decembar, januar, februar, 35 do 40.000 dinara račun za struju, biva teško, nešto proda na izložbama, ali to je samo da bi se hobi održao. Grejalice i manji grejači raspoređeni su širom staklenika, a on je podeljen u više delova, jer ima biljaka koje traže različitu temperaturu. Dosta njih preživljava i na hladnom, pod uslovom da su na potpuno suvoj zemlji. Njima se suši zemlja početkom oktobra i prve kapi vode dobijaju tek početkom aprila. Semenke kupuje iz Novog Meksika, Češke, Švedske, Nemačke, Engleske, malu kesicu od 20 semenki plaća od pola dolara do dolar i po. Do četiri sata popodne radi u stolarskoj radionici pored kuće, do pet ruča, a od pet do devet je među kaktusima. 

- Ne traže oni toliko vremena, ali me "druženje" s kaktusima opušta. Te biljke mi omogućuju odmor, psihički i fizički, punjenje baterija, da zaboravim ovu našu stvarnost. Ne zalivaju se često, od nedelju dana do tri nedelje, zavisno od vremena. Oni su čak i zahvalni kada ne trčite oko njih mnogo sa bokalom. Idealni su za nemarne. Naravno, sa ovoliko velikim brojem ima posla, posebno kad se seju, presađuju, režu i slično - priča Milan. 

Objašnjava da ima kaktusa čiji se plodovi mogu jesti, kao na primer opuncija, aloje su opet lekovite za najteža kancerogena oboljenja i za jačanje organizma. Postoje, pak, kaktusi sa narkotičkim sredstvima u sebi. Milan u svojoj kolekciji ima pejote, meksičke kaktuse koji u sebi sadrže meskalin, halucinogeno sredstvo. 

- Kad izlazimo na izložbe, prilazi ova naša mladež sklona drogama, pitaju tiho: Imate li pejotu. Kažemo im da nemamo, a ponekad ih zbog toga i ne iznosimo - objašnjava. 

Životni vek većine kaktusa je desetak godina. 

 - Ima biljaka koje mogu da žive i petnaest, dvadeset, pa i nekoliko stotina godina. Najupečatljiviji primer ovih poslednjih je onaj tzv. "kaubojski kaktus", sa dva tri kraka, izraste i do petnaestak metara visine. Cveta tek negde u četrdesetoj. S druge strane, neki imaju i 30 godina a ne pređu četrdesetak centimetara - ističe odgajivač kaktusa iz Borče. U kolekciji ima primeraka manjih od nokta na malom prstu. Kaktus koji je star kao i Milanova žena, ima 36 godina, a niži je od nje bar četiri puta. Ima ih i žutih, crvenih, sa "brkovima", potpuno prekrivenih bodljama, i onih koji su isprepleteni da podsećaju na mozak. 

Svake godine, poslednje subote u maju, kaktusari iz cele Srbije skupljaju se u Milanovom dvorištu. Bude ih i po pedeset. Ima i žena, ali najveći zaljubljenici su ipak muškarci. Ne smeta im što ih drugari posprdno zovu "cvećarke".

 - To je tako, neko voli alkohol, neko tuđe žene, neko pecanje, a mi kaktuse - zaključuje Milan Matić.

Izvor:
Bodljikavi raj