Filip Miler je Lineov rod kaktusa proširio sa tri nova roda Opuntia, Cereus i Pereskia. Miler je dobro poznao botaniku svog vremena i rad drugih botaničara, tako da predloženi rodovi predstavljaju sakupljena znanja iz toga doba.
Opuntia
Poreklo imena Opuntia je malo komplikovano. Izvedeno je iz imena grada Opus, prestonice Lokrisa, u staroj Grčkoj.
U okolini grada navodno je raslo mnogo stabala smokvi koja su davala veoma sladak plod od koga se dobijao mlečni biljni sok, koji se koristio kao sirište, za proizvodnju sira (ficin je ime protelitičkog enzima koji razbija proteine i može se koristiti i u mleku za koagulaciju proteina, i navodno je 30-100 jači od sirišta životinjkog porekla, te je dovoljno samo 1-2 kapi na litar mleka).
Opuntios se odatle izvodi , u smislu prisvojnog prideva "iz Opusa", a izraz se koristi za biljke koje daju plod sličan smokvi. Smatra se da je Miler ime preuzeo od Žozefa Pitona de Turnefora (Joseph Pitton de Tournefort) francuskog botaničara, koji je identifikovao 4 vrste opuncija, mada je bilo i drugih prethodnika, još 1656. (te godine je Turnefor rođen), Ficus indicus minor je pomenuta u spisku biljaka koje se gaje u bašti John Tradescant.
Cereus
Naziv Cereus je ušao u upotrebu na sličan način. Miler ga je pripisao Polu Hermanu (Paul Hermann), direktoru botaničke bašte u Leyden u drugoj polovini XVII veka. Ime je još ranije koristio Jacob Theodore Tabernaemontanus u svojoj knjizi Kreuterbuch . U drugom delu, koji je objavljen posle njegove smrti 1625. nalazi se ilustracija Cereus peruvianus.
Pereskia
Miler je treće "novo ime", Pereskia, preuzeo od francuskog prirodnjaka, Charles Plumier koji ga je koristio kao ime za jednu vrstu (Pereskia aculeata). Plumier je dosta vremena proveo na Karibima i autor je knjige Nova Plantarum Americanorum Genera. Line je takođe prihvatio ime Pereskia, ali ga je u skladu sa svojom šemom imenovanje upotrebio kao Cactus pereskia. Zapravo, Pereskia je pogrešno ime, zato što je biljka dobila ime po drugom francuskom prirodnjaku Nicholas Claude Fabry de Peiresc, ali su svi kasniji pokušaji da se ispravi očigledna slovna greška, propali.
Milerova 4 roda su su prihvaćena u drugoj polovini XVIII veka i u to doba su pokrivala 22 vrste koje su gajene u Kew 1789. godine, kako je navedeno u prvom izdanju Hortus Kewensis od William Aiton.
Antoine Laurent de Jussieu u knjizi Genera plantarum Secundum Ordines Naturalis Disposita iz 1789. godine je napravio prvi pokušaj da se biljke klasifikuju u prirodnim redovima. To je takođe prvi put da se porodica Cacti priznata, mada se porodica u to vremene nije odnosila na isti nivo klasifikacije kao danas. To se desilo tek 1799. godine sa objavljivanjem Tableau du Regne Vegetal od Etienne P. Ventenat. U ovoj knjizi ime porodice je postalo Cactoides - i tako je ostalo do danas.
Нема коментара:
Постави коментар