Veliki doprinos proučavanju kaktusa u XIX veku dao je i nemački botaničar, profesor botanike Karl Moric Šuman (Karl Moritz Schumann). Šumanovo zanimanje za kaktuse probudilo se tokom rada na knjizi Flora Brasiliensis koju je napisao Carl Friedrich Philipp von Martius. Obimno delo koje je Šuman napisao Gesamtbeschreibung der Kakteen (Opšti opis kaktusa), objavljeno 1897-1898. godine sa dodatkom 1903. godine. Kaktusi su po prvi put podeljeni u podporodice i plemena, što se zadržalo do danas. Šuman je bio dosta oprezan u podeli na rodove, tako da je prihvatio podelu na 20 vrsta Salm-Dyck-a. Uveo i danas aktuelnu podelu na tri glavne podporodice: Pereskioideae, Opuntioideae, i Cactoideae. Opisane su i 22 vrste korifanti (doduše, pod rodom mamilarija).
Karl Moric Šuman
Šuman je bio kustos u Muzeju botanike u Berlinu. Bio je i prvi predsednik Deutsche Kakteen-Gesellschaft (Nemačko udruženje kaktusara) koje je on i osnovao 6. novembra 1892. godine. Objavio je i knjigu Kakteen (Iconographia Cactacearum) im Auftrage der Deutschen Kakteen-Gesellschaft, 1900-1921.
Iconographia Cactacearum
U XIX veku, u velikom je porastu broj ekspedicija i botaničkih otkrića, ali i istraživanje herbarijuma i živih biljaka u kolekcijama. Ekspedicije koje je preduzeo Friedrich Alexander von Humbolt, pruski geograf, istraživač i prirodnjak, opisane su u 30 knjiga Voyage aux regions equinoxiales du Nouveau Continent od 1799-1804., bile su od nemerljivog značaja. Njegova istraživačka putovanja po Meksiku i Južnoj Americi dovela su do otkrivanja novih vrsta kaktusa.
Friedrich Alexander von Humbolt
U tom vremenu veliki je broj botaničara koji su pored istraživanja pokušali da nametnu i svoj sistem klasifikacije i porodica, ali je opšti efekat bio metež, i umnožavanje broja rodova i vrsta preko svake mere.
» Historia de Cactacea - XII «
Нема коментара:
Постави коментар